Ово измењено и допуњеl:lО издање излази о Васкрсу 2009.

године с благословом аутора о. Жарка Гавриловића

КОСОВСКИ 3АВЕТ СРПСКОГ

Рецензент:
др Војислав Ј(ошту"ица

Тиражи:
1 издање 25.06.1989. г 1000 примерака
Репринт 21 .08.1989. г 2000 I1римерака
IIдопуњено издање 10.09.1989. г 6000 Гlримерака
 ,,/
I
,, .
. " <

ЗАВЕТ СРПСКОГ IIАРОДА

1
КОСОВС
"Земаљско је за малена царство,
А небеско увјек и Довјека"
(Цар Лазар се привољева царству небеском, ст. 35-36)

УВОД
Не мери се прах прашином, ни земља земљом нити човек
човеком, већ се прах мери земљом , земља - небом, а човек - Богом.
Филозоф који је учио да је човек мера свих ствари први је увео
релативизам у све вредности човековог бића, пошто човек не
може бити мера свих ствари, будући да је последично, дакле,
зависно , пролазно и грешно биће. Има много ствари и бића које
•
су пре човека, изнад човека и после човекCl, КОЈе он не може ни да

претпостави, а камоли да буде њихова мера. Стога се не мери

човек човеком, како таутолошки истиче хуманизам , него се човек

мери Богом, земља се мери небом, а прашина на земљи самом зе­

мљом. То је наш народ одувек знао, па је у то и веровао, а своје
• • • • •
веровање наЈлепше изразио у нарОДНОЈ теОЛОГИЈИ - у СВОЈОЈ наро-

дној поезији . Оно 111 ТО је Беседа на Гори у Јеванђељу, то је Косовски

циклус у нашој народној епици. У њему је сачувана суштина наро­
дне мудрости. Такви су, на пример, стихови:
"Земаљско је за малена царство,
А небеско увјек и Довјека.

1 Говор на академији посвећеној 600. ГОДИЛlњици Косовске б итке, одржаll~i

11. 06 . 1989. У 17 сати у Вождовачкој цркви , Београд.

-1-
 Сличан је и наук Мајке lевросим е који дај е своме сину Марку:
"Марко сине, једини у мајке ...
Немој, сине, изгубити душе :
Боље тије изгубити главу,
Него своју огр'јешити душу! "
УрошиМрњавчевиЈш cT.126, 131-133)

Изречена народна мудрост може се упоређивати са јева­

нђ елским максимама израженим у Спаситељевој Беседи на Гори,
бисерима целок упне науке нашег Господа . Ово учење наше народне
п оезиј е СЛИЧН О ј е Спаситељево м учењу: "Какваје корист човеку ако
задоб иј е сав свет, а ду ши свој ој lI ауди?" (М ар. 8, 36) . И: "Ко хоће жи­
вот свој да сач ува, УЈ губ ић е га, а к о из губ и живот евој мене ради и
ј еванђ еља о н ај ћ е га сачувати" ( М ар. 8, 35).

Између царства земаљског и царства небеског

Према томе, наука Божијег Сина исто као и наука наше

• • •
народне теОЛОГИЈе, то Јест , народног стваралаштва, ПОРУЧУЈе нам:

- да се пролазно мери вечним ,

- да се земаљско вреднује небеским и
- да се човек суди Богом.
За ове тврщье постоји довољно доказа. Произилази, дакле, да
пролазни, грешни и субјективни човек није мера свих ствари, ШТО
данас из наше горке стварности знамо , већ је то ве'ПIИ , свесвети и
праведни (свезнајући) Бог. У тенз ији између земаљског и небеског,
ч о вечанског и божанског, пролазног и Be'lНOГ лежи сва драмати­
чност и трагИ'ПIост Косовског завета у небеском опредељењу кнеза
Ј I.азара и целог српског народа, а која је, може се то слобод но

-2-
рећи, најбоље изражен а у стиховима:
"Земаљско је за малена царство,
А небеско увјек и Довјека."
Пред Косовском битком и страдањем српског народа Кнезу
Лазару су се отворила два вида: земаљски и небески, физички и
духовни, чове'Шји и Божији. Он се тада налазио на рубу два
царства: исламског и хришћанског, земаљског и небеског, чове­
чијег и Божијег. Ту страшну драму Косовског и небеског опреде­
љивања Кнеза Мученика, која прераста у агонију духа, народни
•
песник ОПИСУЈ е речима:

"Мили Боже, што ћу и како ћу?

Коме ћу се привољети царству? "
у ствари , најтеже је бити у дилеми духа у којој дух трне, а не
знати где је човеку место. Кнез Лазар је имао све разлоге да се
определи и за земаљско и за небеско царство , јер и једно и друго
је наглашено присутно у сваком човеку. Косовски Страдалник је
•
могао да се определи и за земаљско царство , али у том случаЈУ не

би било потребно да се са војском причешћује, него само даје одведе

на поље Косово, да без борбе призна пораз и да се преда јачем од
себе у намери да сачува свој живот и животе својих људи. Сваки
човек који се определио за земаљско царство, ПОМИСЈIИО би даје
тако најбоље. Међутим, крајњи исход предаје без борбе био би за
Србе исти као и у случају њихове борбе на :живот и смрт, али би
последице таквог чина биле различите: Срби би тиме помогли
Турцима да у једном силовитом, поробљивачком налету освоје
целу тадашњу Европу. Дакле, у случају предаје и опредељивања
за земаљско царство Кнез Лазар се не би усрећио.
Постао би турски вазал и, уместо да ратује са Турцима на
Косову пољу, ратовао би за рачун Турака на разним бојиштима
Европе и Азије, све до истребљења своје војске. Био би турски
обер-кнез, његова војска - турска војска, његове војводе и велможе -
• •
турске слуге и спахИЈе, српске деВОЈ ке - турске наложнице , српска

земља - турски спахилуци, како то лепо каже народна песма.

Према томе, предајом би кнез Лазар само привремено сачу­

вао свој живот и живот свог народа, али би условио дугу агонију
народног умирања који би, изгуБИВIJIИ слободу и отаџбину, по-

-3-
родицу, имање и име, ишчезао са Ј IИIЩ земље:

"Мисли IЩРС МИСЈIИ свакојш<е :

Мили Боже, IЈЈТО 11У И кш<о ћу?
Комс 11 У СС IIРИIЮЈ I СТИ царству:
Да или 11У Щ1РСТ I \У IJсбескоме?
Дй ИЈ I И 11У 1щрству З мал С1Соме?
Ако 11 У СС IIРИIЮЈ I СТ И l~ajJCTBY,
IIРИВ ОЈ I С' I ' И IЏlјЈСТВУ зе маљскоме ,
ЗСМШ I еко је 'за маЈIСЈЈа царство,
Л II С ССКО увјск И Довјека, "

Ако би с ', II ' IК , О IIР С) ~СЈ IИО за небеско царство, Кнез Лазар би
морао )Щ И113[1III1'1 ЈЈ УЖ ЈЈ С припреме у подељеном, донекле, зава­

ђеном I. ЈаР(ЩУ , саКУIIИ војску у што већем броју, даје причести, да

искујс СТРСЈIС и копља, наџаке и буздоване и да изађе на мегдан
сит !ом И ' 'IЗИ вачу . У оваквој страптној дилеми, у којој се ковала су­
дбина ЈЈ е само царска и владарска него, пре свега, народна, Кнез
•

се опрсделио за Једино исправно решење.

"Цар вољеде царству небескоме,

А неголи царству земаљскоме,"

Косовска битка •

Та небеска опредељеност Кнеза Лазара и његове војске посве­

дочена је у историјским записима онога доба, код Архиепископа
Данила, очевица Косовске трагедије српског народа,
Пред Косовску битку Кнез Лазар је изговорио историјски
значајну беседу својој војсци, којаје, у свим доцнијим прело-

-4-
 •
мним тренуцима наше ИСТОрИЈе,

само понављана и модифико­

вана:

"Умримо да вечно живи будемо! "

"Бољи нам је подвиг смрти, неголи
стидан и ропски живот; боље нам
је у боју страдати, неголи плећа
непријатељима дати. Много пожи-
• •
весмо за оваЈ свет, постараЈМО се,

дакле, да ускоро страдалнички

подвиг примимо, да бисмо вечно

поживели на небесима; именујмо
себе Христовим војницима, страдалницима за веру , како бисмо
се уписали у књигу жИвота ..... " Овако је говорио Кнез Мученик
својој мученичкој војсци непосредно пред страшну, невиђену и
незапамћену битку, у којој су погинули оба цара зараћених војски,
са главницом својих снага у истој бици, у истом дану, на истом
месту.

Царство небеско

Приволети се царству небеском значило је:

- волети више Бога, макар и распетог, него устоличеног
грешног човека;

- волети више небо него земљу на којој смо привремени гости;

- волети више отаџбину и слободу него свој дом и свој живот.
Ово зато што Бог чини част човеку, а не обратно; што земља
добија своју снагу од неб2., ~ не обратно; што се само у слободн ој
отаџбини може срећна породица устројити и човеков жи вот
усавршити. "Умримо да свагда живи будемо ", то је срж Ко со в с ког
опредељења Кнеза Лазара и целог српског народа, јер са м о х р а­
бром и осмишљеном смрћу можемо искупити свој ЖИВОТ. Љ:II(ЈЈI С
је мирити се са храбром погибијом него са кукав ичјим ж и во­
том. Приволети се небеском царству значило ј е Б ожиј у И СТ ИII У

-~-
ставити испред људске којаје само привиђење, личним интересима
претпоставити н ационалне у којима се могу најбоље изразити,
духовне вредн ости и величине истаћи испред материјалних. То ј е,
даље, значило живети на земљи, али определити се за небо ,
пропад љиви м к у п оват и непропадљиво, Божијим истискивати
сата н ск о из људс к с природе. Једном речју припадати царству
н е б еском з н а чи узст и кр ст и сл едовати свога Господа у св и м
ж и в от н и м ситуациј а м а н а путу до Голготе (ср. Мар. 8,34-35), како
би се заслужила свстлост вас крсе ља .

Косовски завет

Стога ј е f(ОСОВСЈ(И завет к оји ј е Кнез Лазар, у име своје и у

им е целог ср п с ког н арода, како о н даrпњег тако и оног потоњег ,

про ш лог и будућег, дао пред лицем свога Створитеља и целе

историје, дубоко хришћански и јеванђелски. То је , у ствари , трај но
и н епрекинуто опредељење свих Срба, у свима просторима и време­
нима , да дају предност царству небеском у односу на царство
земаљско, да се више покоравају Богу него земаљском цару, да
више воде рачуна о својој отаџбини него о свој ој кући, ако желе да
опстану на овој ветрометини живота, да преживе између Сциле и
Харибде , између муслиманског Истока и римокатоличког Запада,
да се одрже између иеточне и западне Европе. У том смислу свети
Кнез Лазар јесте наш српски патријарх Авраам.
И као што је некада Патријарх Авраам закључио сав ез
између Јахвеа и Јевреја преко жртве свога сина Исаака, тако је
Косовски Великомученик закључио Видовдански завет измеђ у
Бога и Срба на жртвовању целог српског народа на Божиј ој
страни. Истина, Авраам је хтео, само хтео, да жртвује свога сина у
потврду закљученог завета, али не и себе и цео јеврејски род
( мада , под чудесним околнос т има , ни Исаак није жртвован).
Косовски Страдалник је, међутим , принео као жртву на олтар свога
завета и себе и све своје, цео српски род , ондашњи и потоњи ,
прошли И будући. Није ли то највећа жртва икада принета Богу и
свету правде, слободе и људског живљења? Није ли то најкрва-

-6-
вији данак који српски народ плаћа од Косова до данас
своме постојању, својим Видовданима, своме опстанку на овој водо­
делници Истока и Запада? Нису ли нас секли и убијали, мучили и
премлаћивали, исламили и римокатоличили, силовали и грчили,
како они са Истока тако и они са Запада? И много је таквих Косова,
много наших Видовдана, много Јадовна!
у пркос томе, Косовски завет српског народа ј ест е стално
следовање Небеског царства, стално исповедништво кроз муче­
ништво, стална борба против ропства и тираниј е за слободу и
људско достојанство, борба против неправде и лажи, силовања и
криминала. То је борба за ВИШУ, Божију правду, истину и доброту,
већу од ове која нам је позната у "овој долини плача". А да није било
Косова не би било ни Срба, не би било ни Орашца и Такова, Сли­
внице и Брегалнице, Цера и Колубаре. Да није било Косовског
Мученика, не би било ни Црног Ђорђа из Тополе, ни лукавог
Милоша из Добриње, ни храброг Гаврила Принципа из Сарајева,
ни Војводе Степе на Церу, ни Војводе Мишића на Колубари,
Престолонаследника Александра на Солуну2 .
А без њих, сигуран сам, не би било ни Србије ни Срба, ....
Свима њима, како онима на Косову 1389. године, тако и онима
1914. године и онима 1941. године била је заједничка лозинка,
• • •
КОЈУ кроз ИСТОрИЈУ отац предаЈе сину, деда своме унуку:

"Боље је храбро умрети него срамно живети!"

"Бољи нам је подвиг смрти, него сраман живот ! "
"Боље гроб него роб!"

2 Ср. Антоније Ђурић, Шест стотина наших Видовдана, РП С l<а бо р ба

год . XLIV, Бр . 1463. Чикаго јун 1989. стр. 8.

-7-
 Косово као српски бастион::5

Сада се 11 0110 130 ч уј у 111 ОЗУICJ IИ ГЈ Ј асо 13И издајника, шићарџија и

кукавица , к ао ш то ј с ТО 'ICCTO б ивал о у криз ним временима, да
Срби н ису трсБШ IИ да ратују против Турака на Косову него да их
пропусте и IlpCll yCTC С ВР О IIИ , да Срби не треба да славе свој пораз
на Косо пу као ла ј е по беда, да су Срби изгубили Косово. Треба
истаћи да и сто риј а није изричито забележила српски пораз на
Косову, али су косовски дух и народна llоезија, уз гусле и предање,
опевале чојство и јунаштво косовских витезова, слогу, слободо­
љубље, верољубље и родољубље српског народа и од овог пробле­
матичног пораза створили моралну, духовну победу.
Косово није само оно поље где се одиграла Косовска битка, где
је Милош распорио Мурата "од учкура до бијелог грла", него ј е
Србија Косово и Косово је свуда где има Срба. Косово на коме се
одиграла битка јесте српски сион и српски бастион . Оно је нешто
4

више него пуки географски предео. Косово је душа српског народа,

• •
његова молитва и клетва, његови Јауци и лелеци кроз ИСТОРИЈ У,

његова колевка и гробница. А да нам ј е Косово колевка, сведоче наше

светиње на Косову , као непобитан историјски доказ , који тамо
постоји осам стот ина година. Да ј е Косово и наша гробница
сведочи најречитиј е Косовски бој 1389. године , који се још ниј е
• •
окончао и ЧИЈИ краЈЊИ исход, како оне прве тако и ове последње

битке коју сада бијемо , није известан. Али је једно сигурно тачно­
да смо ми народ који се определио за једну вишу, Божију правду,
народ који је још овде на земљи жртвован за Небеско царство. Храбро
ћемо се борити, као што су то чинили и наши преци . Храбро ћемо
мрети кад мрети морамо . Боља је јуначка смрт него кукавичј и
живот! Косово је најтужнија , најтрагичнија и најскупља српска
реч, вековима плаћана крвљу најбољих српских синова и витезова

3 бастион - тврђава.
4 највише узвиштење у граду Јерусалиму.

-8-
дакле крвљу целог српског народа. Косово је шествековни сан
који српски народ сања желећи миран и спокојан, човека достојан
живот, али га до данас, није у миру досањао. Косово је наше дома/и;
огњипле и крваво ратно поприште од како знамо за себе.
Косово је наш непресушни духовни кладенац којим преци
напајају потомке врлинама храбрости и поштења, којом свеци
небеске Србије лече ране мученицима земаљске Србије. Косово је
• • • •
наша тапИЈа вечног живота КОЈОМ ПОСТОЈИМО и ОПСТОЈИМО И поред

свих бура и пропадања. Косово је будилник наше верске и

националне свести, поноса и наде да смо имали рашта да се

родимо. Стога, ни за само један тренутак, не смемо одвојити нашу

мисао од Косова, нити наше срце од косовске трагедије српског
народа, нити нашу мишицу од вере "у крст часни и слободу
златну". Косово - ТО СМО ми - сви православни Срби, народ сложан
у несрећи и несложан у слободи. Не може бити Срба, а да не буде
Косова. Нити може бити Косова, а да не буде на њему Срба. Срба ће
дакле, бити док је Косова и Косова док је Срба.
Шта би Срби бранили, ако би Косово изгубили?
И шта би Срби имали да бране, ако Косово не би бранили?
А.ко би толике светиње и толику просуту крв ПО Косову Срби
могли олако да забораве, не би било разлога да им помен остане у
•
ИСТОрИЈИ.

Срби ће бранити Косово

Срби су управо на Косову положили завет свога небеског

опредељења и припадништва и немају другог избора него да се боре
за Косово до свог истребљења или одржања. Није наше да знамо
исход Косовске битке. Нису га знали ни они који су први пут на
њега крочили и пролили крв , али су се за ту битку определили
својим Косовским заветом. Наше је да се боримо за Косово , му-

-9-
 дро и сталожено, одлучно и храбро, не питајући за исход битке ,
јер је боље храбро умрети него срамно живети.
Данас се чују прозукли гласови пророка, а сви су пророци
после Христа лажни, да је Косово изгубљено за Србе. Ми им у хору
одговарамо: ми ћемо бранити Косово до последње капи крви.
Бранећи Косово ми ћемо бранити Србију, а тиме поново бранимо и
Европу. Не може бити Срба, а да не буде Косова. Нити може бити
Косова, а да нема Срба. Срби су на Косову положили завет свога
небеског припадништва, исповедништва и мучеништва .

Делегација европског парламента на Косову

1989.
Сви сте чули да је на Косову недавно боравила делегација
Европског парламента и то, мимо звања и позива Србије, да
испитује тобоже угрожена људска права Албанаца од стране
Срба. Спаситељ је учио: "Ко не улази на врата у тор овчији него
прелази на другом месту, он је лопов и разбојник. А који улази на
врата, пастир је овцама." (Јов. 10, 1-2). Уљудни људи никада неће
ући у кућу без позива њиховог Домаћина, а ако долазе и без
позива, њихове намере нису чисте. Ми се у чуду и запрепашћењу,
у вези са овим доласком, питамо:

Шта хоће више та Европа од православних Срба?

На Косову смо, иако голоруки и самонаоружани, својим
телесима и главама бранили и част те фриволне Европе, не само
своју, од окрутног И некултурног окупатора и од фанатизованог
ислама, да би данас, та крштена Европа (ох, да ли је крштена?),
потајно шуровала са исламом на штету православних Срба.
Морамо знати даје шеф те Европске мисије био из ултракатоли-

I -10-
чке државе и из земље где је албанска мафија имала највеће
упориште, из IIIпаније, и где је наш амбасадор, иначе Албанац, био
умешан у послове мафије. Ми смо се на страни те дремљиве
Европе борили у два светска рата, што није случај са Албанцима.
Крварили смо за Европу и за себе саме, нестајали по боји­
штима своје земље од аустријских ђулади и арбанашких кама,
падали изнурени борбом, глађу и болешћу по гудурама Пишкопеје
и на многим другим савезничким фронтовима, да би данас, та
тобоже културна и просвећена Европа, замењивала жртву и
злочинца; злочинца замењивала за жртву, жртву осуђивала за
геноцид, а злочинцу и даље повлађивала у убијању и силовању.
Сви данас желе да намире своје рачуне на рачун српског народа.
Сви оптужују Србе за оно за што треба да их хвале.
Срби су криви Турцима што нису могли даље на Север;
Срби су криви Аустријанцима што нису могли даље на Југ;
Срби су криви Немцима што нису могли дубље на Исток;
Срби су криви Ватикану што се не шири даље са мртве
тачке на Север, Југ, Исток и Запад.
Срби су криви свима за све.
И сви сада, пошто су зликовци Србе завадили, међусобно и
• •
интернационално, верски и национално , намИРУЈУ СВОЈе рачуне из
неке сумњиве прошлости и делатности. Срби су криви свима за
све, за сва зла у бившој Југославији, криви што су живи, што их, и
поред толико ломача и стратишта, Косова и Јадовна, Видовдана и
Ивандана, има још у животу. Зато сви желе да намире своје ра­
чуне . Зато се повезују усташе и балисти, јер их је, стари и нови
Дуче, збратимио да преко Косова намире своје рачуне од Србије
и Срба. Косово је, већ, више пута у историји обесвећивано руком
агарјанском, тиранском и зулумћарском, па је то поновљено и
недавним доласком Европских парламентараца. Зар та дремљива
Европа не зна и поред толиких својих дипломата у нашој земљи
и толиких хиљада својих протува, да не употребим оштрију реч,
•
КОЈИ свакодневно крстаре уздуж и попреко целом нашом зе-

мљом, па и Косовом, шта се дешава на Косову? Па зар она да зна

када се ради у Београду , адаптира улица Кнеза Михајла, ада не

-11-
 М()Жl: ) Џ.l . "а и дрема када је у у Косово и шта се, заправо, на
Косову догађа? Или она хоће поново, као у прошлом рату преко
ХИТJlсра и Мусолинија, да забије нож у леђа мученичком српском
" ароду и своме дојучераппьем савезнику? И то у време док су ране
С рба на Косову дубоке и страшне, тако да се јаук и лелек нашег
народа поново до неба пролама.

Срби су жртве шире завере

Ми смо се, као народ, у огромном броју одрекли после рата

• • •
СВОЈИХ ИСТОрИЈСКИХ тековина: ИСТОрИЈе, културе, националности ,

ослободилачких ратова, одрекли се; у већини, веровања у ВИIllУ

Божију правду када нас је подмукла људска неправда и завера
склопила са свих страна, одрекли смо се веровања у моћ истине,
доброте, слоге, те тако изневерили Косовски завет наших предака.
Један наш политиЧЈ<И моћник , као некаква белосветска протува,
хвалио се у иностранству да је Србе удесио за двеста година.
Све оно што се са Србијом и Србима десило у току прошлог
• •
рата и после рата, плод је Једне 1" ире завере И антисрпске политике

коју је водио врх Југославије. Ми се и нисмо могли подићи после

рата због страшног страдања од Немаца и Италијана, усташа и
балиста, Бугара и Мађара у току рата, од огромног крвопролића у
братоубилачком рату. Још све историјске чињенице нису угледале
светлост дана. Још се Србима забрањује да преброје своје мртве и
иденшфикују ЗЈ1ИКОВЦС. Непримерено насюье, а м:оћПИЦii су
наступали у име нове државе и класе, испољено нарочито безочно
према српском народу и за време и после рата, затим послератне

политичке чистке и смицалице, насиље у тзв. откупу и коле ­

ктивизацији, насиље у атеизацији ( нарочито у Црној Гори ), али

премештање индустрије из Србије у "развијене" републике, да-

-12-
вање ратне ОДlIIтете другима , а не Србији, десетковање нашег
живља на Сремском фронту и Голом Отоку, плодови су анти-
•
српске политике Југословенског врха.

Под изговором да се према Србима, нарочито на Косову

спроводи политика Коминтерне, која је оптерећивала Србе
мазохизмом и осећањем кривице због тобожњих грехова српске
буржоазије у бившој Југославији, грехова којих није било, полити­
ч:ки врх наш земље је истовремено према Србима спроводио и
политику Ватикана, а касније и политику исламског фундаме­
нтализма. Да није било тако, онда би коминтерновска антисрпска
политика у Југославији престала 1948. године. Но ми знамо да су
главни ударци Србији и Србима задати баш после ове године. Све
је то рађено у зачараном кругу "посвећених", иза јавне сцене, тако
да су, уценама и положајима, нађене и "српске потурице", нови
издајници српског народа попут Вука Бранковића, да спроводе
политику Коминтерне, Ватикана и муслиманских фундаменталиста
према Србији. Данас су се ти режисери политичке драме, ако не и
трагедије српског народа повукли, без суда јавности, са јавне сцене
у своје ,јазбине", користећи и даље велике привилегије или су
отишли са овога света.

Познате су нам игре око Косова

Стога, нека је на знање целој Европи да смо ми свесни свега

што се збива на Косову и око Косова. Данас смо свеснији тога него
што смо јуче били, а сутра ћемо моћи слободно прозвати кривце за
косовску ситуацију. Народ добро зна, питајте га, ко је главни кри­
вац за наше Косово ако, тобоже, Европа и не зна.
Народ зна ко је издао Кнеза Лазара на Косову, иако историја
није забележила његово име. Народ зна старог и новог Вука
Бранковића и све Бранковиће који су, издајом и шићарђењем,
покушали да се освете српском народу. Знамо ми , врло добро, како
су Арнаути као балисти, дакле сарадници фашиста Немаца и Ита­
лијана, убијали наше људе, силовали девојке, жене, децу, убијали

-13-
стоку, палили куће, а да зато нису честито ни саслушавани. Све им
је опроштено, као и усташама, од онога који није био Србин, кога
није болела судбина српског народа, који је, по много чему, био
србофоб. А злочин опроштен без кајаља и испаштања увек се по ­
навља. Зато, ваљда, Европски парламентарци одају признаље
Албанској мафији овим непоштеним и закулисним работама.
Знамо ми да је кочоперни император, Дуче Мусолини, 1943. ГO,lI,ине
довео из Албаније 60.000 Шиптара на Косово, како би се остварио
сан о Великој Албанији, који саља не само Албанија него и
Ватикан. Знамо ми и за компромитујућу одлуку нове власти у
Југославији из 1945. ГO,lI,ине, коју је потписао нико други него један
обрађени распоп, о забрани стотинама хиљада Срба да се врате на
своја вековна огњишта на Косову и Метохији и у Македонији. Не
з намо да ли је за то крив само један човек кога неки зову Сатаном,
односно поклоником Сатане, али знамо да он као свој животни
амблем нема ни крст ни петокраку и да је, штавише, утицао и на
поменутог распопа да са свог чела скине крст и стави петокраку

(иако му је и круна добро стајала), па да, као нови Вук Бранковић и

•
издаЈI-rик свога народа и љеговог косовског опредељења, потпи-

ше скандаЛОЗI-lИ декрет, ону срамну и у свету непознату забрану,

•
да се у рату протерани не могу у миру вратити на СВОЈа прадедовска

огњишта. Знамо ми да се никако од 1945. године до данас није

заустављала река Албанаца који су, само под изговором емигри-
•
рања, прелазили, и то са стадима оваца и са СВОЈИМ сродницима, у

свету сада нај чуван иј у границу. Знамо да су ти исти албански еми­

гранти добијали куће и окућнице протераних Срба као награду за
пресељење на Косово, и то од нове власти у Југославији. А за све
то време Србија се гушила у финансијским невољама дајући харач
Косову, помажући, материјално и морално, егзодус свога сопстве­
ног народа. Каква иронија! Знамо ми, а и народ зна, ко је издајник
на Косову, ко је, коме и када обећао Косово. И он ће ускоро бити
прозван без обзира што окоштала бирократија, чувајући његова
леђа, тиме, у ствари, сада чува и своје привилегије. Нико није
остао дужан историји. Ко би остао дужан историји, остао би
тиме дужан Богу.

-14-
 А Богу нико не може остати дужан и Бог ником дужан не остаје.

ш та хоће Европа од нас?

Па шта више хоће та стара и оронула Европа од нас?
Српском народу нису више потребни тутори и заступници
наименовани од непријатеља. Српски народ се добро окалио у
невољи и патњи, па би ПОIllТено било да га Европа пусти да живи у
миру и слози са другим народима, а не у сталном збегу селишту.
Српски народ је кроз историју пружио довољно доказа о својој
зрелости и хуманости, па му нису потребне лекције од пристрасних,
можда и непријатељски расположених Парламентараца.
Док се деца Европе, у миру и благостању савремене цивили-
• • •
заЦИЈе, играЈУ сателитима и КОМПЈутерима, дотле српску децу на

Косову милиција стражарно спроводи у школу да је мафија не

премлати или не силуј е! И док све жене Европе, са изузетком
Албаније, уживају у свим добрима савремене цивилизације, дотле
наше жене на Косову морају, у доба мира, да носе пушку о
• • •
рамену и тако да чуваЈУ СВОЈУ женску част и људско ДОСТОЈанство, и

то, тако рећи предјавноIllћу ове дремљиве Европе.

А она "не зна" шта се на Косову дешава, "не зна" да сепара­
тисти Албанци перфидно спроводе геноцид над српским народом,
• •
па Је окренула главу од свог ДОЈучерашњег савезника - поново

мученичког српског народа. И док сви западни народи уживају у

плодовима мира и благостања за који су заслужни, првенствено,
њихови народи, али и Срби , ове исте Србе ј е једнобојна и једно­
партијска бирократија натерала да, по оној народној , пођу "трбу­
'\ хом за крухом", остављајући своје љиве и фабрике малом броју
( радника и већем броју нерадника, углавном послушника мамутске
бирократије која жели радничке девизе, али не и радничке дланове.

-15-
 а време благостања у западној Европи наше Србе са Косова при­
С ИЛНО исељавају, премлаћују, убијају, пале им куће, силују децу,
девојке и жене, обесвећују гробља, раскопавају чак и гробове мале
деце, профанишу храмове, што песник каже: "џамијају цркве".
И све то и све тако непрекидно од 1941. године до данас. Па,
опет, ниједанпут та, назови крштена, али за Србе поспана Европа,
не направи ниједан миг, без обзира на иницијативе и предло ге
који су дати, да завири на Косово и увери се у вешто спровођење
геноцида, нечувеног и невиђеног у доба мира. Но, ,,да се Власи не
досете", та Европа, која се хвали слободама и цивилизацијом ,
хуманим правима и достојанством, грубо крши све норме и законе
у Баскији, Северној Ирској, на Сицилији и другде како би увела
"ред и мир " у народ .....
и зато, поново питам: Шта хоће више та Европа са нама
Србима? Ко то, сталним изазивањем српског народа, зулумом и
обесправљивањем , збегом и прогоном, хоће поново да примора
српски народ да се лати rтyuп<:е и тако брани свој праг, своју част,
свој живот од Домаћих изрода и спољних непријатеља? Наш народ
има изреку: "Сачувај ме Боже од пријатеља, јер ћу се сам знати да
чувам од н е приј атеља ! " Стога се усуђујемо да кажемо, крштен ој
или некрштс ној Европ и , свеједно ко где спада, да Срби припадају
малом б роју народа на свету који није никада вршио геноцид ни
• •
над Једним народом у ИСТОрИЈИ.

Срби се нису светили својим душманима ни онда када су за то

имали право , повод и моћ , те, ваљда, њихови непријатељи мисле
да ће им , у недоглед, Бог и људи опраштати зла која им наносе.
Ми смо ратове ратовали , али нисмо ничију нејач тлачили. Ми
смо битке водили, али нисмо ничије богомоље рушили, нити
обесвећивали. Наши преци су по више година били одвојени од
својих кућа и супруга, нису туђе жене, девојке или децу силовали.
Ми смо се увек кроз историју жилаво борили , но нисмо туђе куће
палили, гробља преоравали, стоку премлаћивали. И све је то део
Косовског завета нашег народа, пошто је наш народ, из покољења у
покољење, поучаван да је "боље изгубити главу него своју огре­
шити душу" и даје "земаљско за малена царство, а небеско увек и
•

-16-
до века". Срби, дакле, нису народ који тлачи ма кога, поготову не
Албанце са којима желе да живе у миру и слози и да тако изграђују
срећнију будућност своје деце . Отуда, за м ена тезе или замена
злочинца и жртве коју чини Парламентарна делегација Европе не
иде на смиривање ситуације на Косову и I-Iа Балкану, а можда и
шире, него на иритирање стаља I-Iа Косову, а ко з на куда б и се пламен
пожара проширио и како би се смирио.

Србија у зб егу 5

Србија је у збегу, понижена и згажена више него икада у

историји. Згазили су је и понизили наши суседи, којима су
Срби у историји свога и њиховог постојања, само добро чинили.
А пошто наши суседи нису могли сами то да учине, згазили су је
уз помоћ такозваних западних хришћана, који су, без икаКВОI
стварног разлога и повода са српске стране, стали на страну

наших злочинаца. Тиме, али и учествовањем са њима у страви­

чним злочинима над српским народом, они су и сами стали на
•
страну злочинаца, и заЈеднички учинили страшан геноцид над

српским народом Притом су, што је врхунац хипокризије, Србе -

•
СВОЈе жртве - прогласили ЗЛОЧИI-Iцима и геноцидним народом, а

праве злочинце амнестирали од злочина. Прво сте нас , ападни

•

моћници, јавно и срамно преко мелија нљували , да бисте нас

потом оцрнили , сатанизовали и међУllаРОДIIИМ интригама исплели
злослутну паукову мр ежу око lI ашег н арода , а О Il )Щ и тукли сва-

5 из књиге " ПРOlUl етство 3лочишща - 3авсштањс С рбском народу",

Београд 2005 .

-17-
 којаким ратним оружјем. Прво сте нас перфидно, субверзивно и
' аверенички завађали са нашим сусе-дима, чак и са нама самима,
од Срба створили бројне нације, од српске територије бројне
државице, сатански лагали и смишљали лажи, да бисте, потом, ту
лаж у свету приказали и себи и другима као истину. Прво сте
водили против нас прљави, гнусни медијски рат, упућивали
отровне и убитачне стреле лажи , да бисте после прешли на
•
прави злочиначки рат са ваздушним ПрОЈектилима томахавцима,

касетним бомбама и експлозивом са осиромашеним уранијумом.

Поред убијања невиних жртава: деце у породилиштима,
путника у возовима и на мостовима, цивила у кућама, избеглица
по избегличким камповима - учинили сте неопростив злочин
против наших рођених и нерођених генерација: затровали сте нам
•
животни простор хеМИЈСКИМ и нуклеарним отпадом за десетине и

стотине хиљада година, чиме сте извршили највећи атак па

људску цивилизацију , Божије и људско право да један поносан
•
народ може у миру да живи са СВОЈИМ суседима.

Био је то у сваком случају, илегалан, нелегитиман, необја­

вљен рат, рат без сагласности Уједињених нација и одлуке Савета
безбедности. Ако ј е и објављен , то је учињено на перфидан начин
•
онда када Ј е поч е о као претња и уцена; рат у коме су прекршене

бројн е норм е м еђун ародног пра ва, чак и устави земаља агресора.
Коришћена су м еђ у народним конвенцијама забрањена и
недоз вољена борб е на, хемијска и технолошка средства. После
западне јавне и б есрамне демонизације Срба, уследило је њихово
бескрупулозно и "незванично", ужасно и безочно бомбардовање
од 24. марта до 8. јуна, при чему су им као полигони за полетање
борбених авиона, служиле бројне земље из нашег окружења:
Албанија, Бугарска, Мађарска , Италија, Румунија. У том злом
делу су се нарочито " истакли " Немачка, која је делала противно
своме уставу и законима, Ватикан, САД и Енглеска, уз бројне
трабанте, европске државе. Створен је нови преседан: да је
•
право пред силом ус т укнуло; да Је злочин слављен као врлина ;

да се лаж третирала као истина. Престао је да важи државни

суверенитет, укинуто међународно право , најгрубље су нару-
• • •
шена људска права Једног - српског народа, КОЈИ има СВОЈУ

-18-

I
миленијумску културу и цивилизацију, да би се , тобоже, обезбе­
дила људска права која ничим нису била угрожена, права такорећи
непостојећих народа и државица I-Iа Балкану.
Дакле, после тона лажи и разНОВРСНИХ сатанских смицалица
и замки, којима су Запад и наши суседи запљуснули свет против
Срба, отпочело је свуда убијање Срба, као да су дивље звери:
преко Дрине , у Хрватској , Босни и Херцеговини, Косову и Мето­
хији. Србе су клали камама и убијали пушкама, р акетама и
касетним бомбама, тенковима и хеликоптерима званим Ап ачи ,
томахавцима и ратним бомбардерима, просули на српске главе
више десетина хиљада тона бомби.
При томе су, у војним формацијама, на страни наших суседа,
активно учествовали Американци, Немци, Енглези, муџахедини
из бројних исламских земаља, чак и злогласна Ал Каида, коју је
против нас ангажовао папа Карољ Војтила, "ујка Сем" и фашиста
Кол. Ама, људи и нељуди , демони и сотоне, јесте ли при чистој
памети или су вам "вране мозак попиле", кад сте толику силу анга­
жовали против једног малог и родољубивог народа на Балкану? !
Или сте можда решили да нас као народ уништите заборављајући
јеванђелску изреку која каже да свако ко се за нож маши - од ножа
ће и погинути (В. Мат. 26, 52)?

Главу дамо Косово не дамо 6

Косово је срце и душа сваког правослаВ/lОГ Србина, свети ­

ња начичкана српским светињама (м а н аст ирим а и црквама) више
него небо звездама; светилиште вишс l1 его ма кој лруго место на
кугли земаљској; светиња зал иве ll а српском КрВЉУ и омеђена

6 из књиге "ПроклеТСТI30 Зло чин аца - Заве ш таље рбском народу",

Београд 2005.

-19-
 ' РII С КИМ костима више него ма које место других народа! Шта су
стратишта Ватерлоа, Куликова, према Газиместану где су се суда­
рили верници и неверници, Европејци и Азијати, православци и
муслимани , Срби и Турци? У том судару страдали су оба владара,
IJQвучене обе војске, без пораза и победе. Јединствено у свету, зар
н е?! Мала Србија испречила се турској империји; Давид је изашао
па мегдан против страшног Голијата. Косово наше, ти си нам
привремено и неправедно окупирано. Ослободићемо те ако живи
будемо, или живи бити нећемо! Једноставно зато што ми не
можемо живети, постојати ни опстати без тебе, Косово.
Па зато, онај који мисли да нам те заувек отме, може то
учинити само преко нас мртвих, чак и ако будемо малобројни! Ако
се не можемо са крвницима јавно борити, слаћемо вам комите, да
вам миран сан ремете и памет помуте, за душе невино побијене
српске деце и Срба, који су пали за "Крст часни и слободу златну".
Вечно ће вас грижа савести, као КОIIIмарни сан , пратити на јави,
док не схватите да сте нам отели најсветлију и најсветију зубљу -
Космет - и то на правди Бога. А отето, запамтите заувек, мора
б и ти проклето! Онај који мисли да нам узме Космет, мораће то
учинити пре ко нас мртвих , а никако преко нас живих. Ми не
см ем о да остаll е мо живи , а да нам отму Космет, иако смо срамно
•
доз в ол и л и да н ам душм а ни див љ аЧI<И децу СИЛУ.ЈУ , са свете српске

зе мл" е С рбе истер уј у , да нам пале светиње, руше Дјевич, Арха­

н гел е, Бого род ицу Ље вишку , скрнаве мошти Јоаникија Дјевичког,
српској краљици Симониди и друго око копају , нашу духовну
зеницу - нашу баштину , прже и спаљују.
Ако су нам Тебе сада, Косово , отели, биће то већа њихова
срамота пред историјом него наша. "Сила отме земљу и градове",
али насиље би требало више да се срами, а не жртва насиља.
С рамота је и грехота што нови "Каинов грех" поново вапије Богу
з а осветом. Ако су нам децу разјурили, чекаћемо , ,да порасту тићи
соколићи" , да зажуборе усахли планински извори , да васкрсне
снага у народу, да се Господ смилује на нас! Чекаћемо да Космет
опет буде наш и T~j сан ћемо увек сањати, док га не досањамо; док
Космет не ослободимо и док се славодобитно не вратимо на
Косово. Косово , наш очињи виде, без тебе нећемо моћи видети
ништа - ни себе ни потомство наше! Мораћемо сагнути главу и
ћутке корачати кроз живот, јер ћемо без тебе душу изгубити!

-20-
,

Учени смо , зар не: " Боље ти је изгубити главу, него своју
огрешити душу!" Иако су нас до сада ДОСТа поб и ли, пон ово ћемо
васкрснути, када се наши непријатељи о с вом ј аду забаве и рашире
једра пред фанатизованим хордама кој е сада уб иј ај у ! Онога
политичара или Србина који се одрекне Косова, н е ка се од ре кне
његово потомство , у вечном паклу горео!
Србин који потпише отцепљење Космета од С рбиј е, п отпи­
сао је себи самоме сопствену смртну пресуду ; почини о гр ех не­
починства - свога духовнога самоубиства. Он ће б ити н а ш
нови Вук Бранковић, биће у нашој епици жигосан као нај ве ћи
издајник, гори и већи од Вука Бранковића и као такав, проклет
од Бога и свога рода неће моћи дуго живети него ће вечно у
паклу горети .

Светиња се милом не отима?

( обраћање окупатору )
Недопуштамо вам да нам Космет ни сада силом одузмете ,
• •• •
иако сте тренутно данас много Јачи од нас, наЈЈачи у свету, Јер сте и

бескрупулознији. Запамтите једном и заувек, правда држи земљу и

градове , а не неправда. Косово не можете ни ви , нити ма ко други ,
вечито силом бранити. Због себе, целе наше историје, својих пре-
•
дака и наших потомака, молим вас , не тражите то од нас , Ј е р в ам

никада, ни по цену наших живота, макар ишли и до посл едње г

Србина, не смемо Космет дати нити поклонити , дозвол ит и било

•
коме вечи ту , насилну окупациЈУ и отимачину наш е светиње -
тапије нашег постојања, светости и охристовље ња. Кос м ет ј е на­
ше лице пред небеском Србијом , наш обр аз н асле ђ е н од пр еда ка
уз обавезу да га пренесемо на пото мке . Ни R а ш ни lJ а ш н арод
неће вам дозволити да само з б о г з ве р с ки х, lI e ВИ lll е IlJип та рс ких ,
него арбанашких хорди , н е ИЖИВЉС IIИ Х и IIРИМ ИТ ИIШ ИХ те рори­
ста и криминалаца, в е чи то н а КОСМСТУ I 'И II У и в а ш а и lI аша де ца;

7 из књиге " Прокл етств о 3ЛО ЧИ II(ща - 3a BCIlI Ta ll,C рбско м lI ароду", Бео град
2005.

-21-
 да С ИР О МаЈll С ваши и наши порески обвезници и оно што је још
горс - ЮЈ тај цех плаћа цео наш народ. Арбанаси нису ничим и ни
у јСДllOј области људског делања толико задужили човечанство,
ч а к IIИ у духовној сфери, будући да су још увек на нивоу
првоб и тне племенске заједнице за такву и толику вашу и нашу
жрт ву. Још кад помислимо на злочине које су нама Србима учи­
нили , онда би и појам звери био благ израз у односу на њих.
С друге стране, Срби су вечито задуживали свет својим култу­
рним Достигнућима, од културе Винче , Лепенског вира, Етрураца
(Рашана), преко Хиландар а до Студенице , Грачанице, Дечана,
Милешеве. Срби су човечанству дали Руђера Бошковића, Николу
Теслу, Михаила Пупина, Светог Саву, светог Николаја Велими­
ровића и бројне друге великане и светитеље.
Зар да то, ви цивилизовани, хришћански и државотворни
народи презрете и одбаците? Срби имају скоро најлепше иконе на
свету - милешевског Белог Анђела, лик Пантократора у многим
манастирима, милешевски лик Светог Саве, иконе које плове
бескрајним пространствима Васељене и друге бисере. Неке од тих
културних добара паметни људи унели су у светску баштину
• •
непроцењивих вредности , и тиме дали траЈНИ печат еВрОПСКОЈ и
светској култури и цивилизацији. Зар смете бити толико равно-
•
душни према српском доприносу вама и такав Један народ дати у

"размену" за Шиптаре! ? ми мислимо , кажем вам, да сте нам

Космет привремено запосели и дали Арбанасима "под аренду", да
нас опоменете што вас нисмо одмах дочекали добродоrплицом. У
супротном, дигли бисмо се сви на ноге , навукли маскирне
униформе, опасали јатагане и пошли у нови бој за род свој, на
Косово Поље да нам буде боље! У бој за род свој! "За крст часни и
слободу златну" ! Па, или остали у животу или отишли "Богу на
истину", јер се једанпут тамо мора поћи. Јер нас је свети
великомученик косовски, кнез Лазар, учио: Боље је храбро једном
погинути него кукавички до века живети! Наш народ је ту мисао
1941. године преточИо у другу, сличну њој " Боље гроб него роб! "
Ако Космет силом окупирате, ослободићемо га и вратити натраг у
загрљај Србије кад-тад, милом ИЛИ силом, сутра или прекосутра,
ј е р " ничија није горела до зоре"! Тек ћете тада схватити шта значи
lI аша пословица: "Отето, проклето! " и Његошева :
"Ко се не освети, тај се не посвети! "

-22-

I
Запамтите заувек да и вода својим жуб I о м II (lМТИ, л.а ПТИI(З својом
песмом у гају преноси поруку с IIOКОЉ '11,0 11<.1 1101 ОЉСЉС: I(осово и
Метохија су српски и такви МОрају ОС'I'а 'J'II! ''1'01'0 11 е ОЖ[\l I СКИ мач
правде и истине, мач светог АрхаJII 'СЈШ МllхаllJIII),Ј 11 ТО I ';.) нели­
комученика Георгија, сасећи убице lI allall ' 1101' l)()ж: јСI' - Г)lIСКОГ
народа, Стога, не чинимо зло, да не бисм 0) ( '~J llI I 'JI<ШУ н ој у И '\I 'У ­
били! Мајка Јевросима честита СРПКИII а и "Р; IIIО 'Ј I [IIII :1 , ЩI' је
св ојим млеком задојила и учила: "Боље ти је И 'И 'У )ЈПИ I'J III II , 11 '1'0
своју огрешити душу!" Изгубљена глава ваСКРС(Јil" )'OI'ом 11 1;01' ,
изгубљена душа је мртва душа, какве су ДУ JJl е ОIlIIХ 1oj l1 II ~ I M '111 _
не зло , Зло се злим умножава, а умножавајући се, пр;!I,,, " 11 () II ()М
који безразложно чини зло другоме, на правди Бога )1ИIIО ПI ,
На свако насиље, ако не можемо да одговорим()11 '1IШ' II .Ј I' l' М ,
мораћемо одговорити силом, јер сила силу потискује, " (.'''11 "')/"
се маше за нож, од ножа ле погинути" (Мат, 26, 52) и " I () ,1(/1 !
гом јаму копа, сам ле у њу пасти",
Језик силе је једини језик који СИJIНИЦИ разумеју , ЛI о ~ MO
принуђени да говоримо и тим језиком који силници ОВО I '" 'lIl" I 'Н
једино разумеју, морамо се сили вратити, а да нам се , као xpl'I llIl \o-
• • • •
нима, ништа не замери , Јер Језик силе силници Једино ра ' ум '.1 '
пошто језик доброте и опраштања нису никад ни знали, YOCTaJlt)M ,
ако ви, као хришћани или мухамеданци зло чините, МИСЈl е lНI )(11
приносите службу своме Богу, то и ми морамо силу у самоо)( )p<l llll
употребити, јер ви не знате други језик, осим језика којим II , I М
узвраћају Ирачани, Наш мудри владика каже: " Зло ЧИНИl1'f, Л ,'ЈД:Ј
се бранити! Ту грехоте нема никакове. "
Ми нећемо језиком силе да говоримо никоме , i:II о 11'
. , ,
морамо, али, ако неко таЈ Језик Једино разуме , ми смо ДУЖ II И )(:1 l:t.'
њиме послужимо, како бисмо се споразумели и ю.I )11 11111\1
,
повратили оно што су нам отели и другоме ПОКЛОII)lf Ј IИ , Л 11 11
"други" нема на Космету пободен ни један свој коmщ, 1111 \) 1\11
уобичавате да чините у својим преријама, да и lIој' IIО С ')l '
омеђили , Тај језик ћете добро разумети ТСК О ll )(ј l 111/(11 t ' !;
поражени вратите из Ирана, Авганистана, ДОК " р '11 jll , I 1111 11 ,
Индија придигну и споразумеју, да вам могу Р , II \ II ( Ilpllllli\ ) (' 1 1111
"на црту", па ћете морати и да се повуч етс 11 ' ј l КО 'ML"I:1. I111
боље је да се о свему спорном договори" , 11 ' 1(11' "1 Р 1' 11 ()I\Ој1
силе, јер је свако јачи на своме пре него lIa 'I 'у l) 'М 1111111 , '

-23-
 Истанчано осећ.ање за слободу, правду и
поmтење 8

Ми имамо истанчано осећање за храброст, правду, родо-

JI. И државотворност, за разлику од бројних наших суседа
• • •
1 0.1 И IIИСУ имали СВОЈУ државу нити су се ИСТОрИЈСКИ иживели, а
•
Ј tlмОJlи ИСТОРИЈСКИ живели, па су врло искомплексирани у
рu б рости и витештву, али за то врло моћни у мржњи, освети и
•
'IJI )(еJlима кад год им се укаже ма КОЈа шанса за то, пре свега ако за

то имају кишобран од моћних сила Запада. Уосталом, да је наш

•
н а род ИСТОрИЈСКИ и државотворан сведочи и то што су у нашем

[Iароду поникле изреке; "Све за образ, образ ни за шта'; и "За

Ј(РСТ часни и слободу златну", и "Боље гроб него роб",
што је сажето у мудрости мајке Јевросиме: "Ни по бабу пи по
тричевима, вел по правди Бога истинитог':' "Боље ти је
изгубити глав~ него своју огрешити душу'~ У том смислу треба
гледати дилему и завет косовског страдалника, СВ.кнеза Лазара:
Боље ти је у борби храбро погинути, него непријатељу леђа окре­
JlУТИ и тако настрадати. Само у нашем народу, за разлику од свих
lI аших суседа, могла је да се дефинише разлика између чојства И
јунаштва, какву је дао Марко Миљанов: јунаштво је кад бранимо
себе од других, а чојство - кад бранимо друге од себе. Запад нема
такву дистинкцију, јер не уме да брани друге од себе, него
угњетава све ради својих себичних интереса, док Исток
недовољно брани себе од других, што је омогућило да му се тутне
" врућ кромпир" у руке - комунизам, клонирано чедо сатанизма
поникло на Западу, који га је духовно, морално , национално и
рад но руинирао до мере уништења и изумирања. При избору
између правде и неправде , треба се определити за правду, јер је
боље страдати за правду него остати жив чинећи неправду; тј. у
д илеми између Бога и ђавола, увек ћемо се определити за Бога;
и з међу патриотизма и издајства увек се определити за љубав
IlpeMa свом роду.

То значи подредити царство земаљско царству небеском,

волети добро изнад свега, без обзира колико зло било моћно и
Ilрете ће.

8 и з књиге "Проклетство Злочинаца - Завештање Србском народу",

I>соград 2005.

-24-
 -----------------------------------------------~

Срби су забринути због Косова

Мора се, једном и заувск XI3<1TII'I'II ) (а ,il: ' рби 11 само онај кога
брине и боли Косово као 1l 3lЈШ P" " ~' )()JIII:I, Il с lll1l~болНа , Србин је
само онај који се бори за Косо во, ЉI " 11 ;1 11 , 'му У ' lI остави ред и
,
мир, законитост и Јавност рада ,

Косово није стабло него KOPC II 'P" (' I OI' )1111(1 , 0 11 0 lI ијс " наше
горе лист" него жила куцавица ШIIII ' 1YJI'!' ре 11 1(1 1111 I Ј l и '},щиј с, Оно
није изгубљено за нас, него смо ми 6HJIII 11 '11 ),11, ' IIИ , 11<1 " ас оно
тражи и жели да нађе, да нас про бу) (и И ' ј ' 11 11 11 lI :l pl 0 ' \ ' У коју смо
утонули после рата, За свакога СрБИ Il t1 I'P ' х ј ', JIII'IIIII И ' \ајсдни ­
чки , верски и национални, остати ЖН I \ , ;1 11 '\1 111'111 Косово, Не
може бити Срба, а да не буде Косова, 1111'1'11 МО 1 . Н ј 1'11 1( сова , а
да не буде Срба, Срби су на Косову II OJ I())I 11.1 111 '11 111' '1' С llој с II сбе­
ске припадности, опредељености за 1)01'<1 , 0 1111 ' 11 (1 Косову
бранили Србију, затим и целу Европу. "и )(1 111 11' ( ' р )11 11<1 Косову
бране Србију, усуђујем се да каж е м и 1'; 111 011 , ' M:I 1~" (1 I '; нропа
кокетирала са Албанцима, што јој Н. ИМ i.I Ј I О JI ' 'Ј I )111 11 ,1 '1 3СТ .
Косово не сме и не може бити изгубље l lO '3а (' р ' , ј 'р l' ( )ЈI ' I ', ,, Косова
предуслов је пропасти Срба,
Сею<е косовских светитеља и М У Ч С IIНI ;IIII Ю 1 11 ' 11 ' (,'м
. II <.\ III C ако
напустимо Косово као што ј е Н С Ј«1) (, у 11 ' ' М 11 , 1 11 .'\ ј la'I<II1 "РО­
клињао сваког Србина који не би ДО III <10 11 <1 1 О ' ОЩ' I 11 >ој. Л )«1 се не
оглушимо о Косовску трагедиј у 11[1111 '1' 11(IPO)lI l, )(\1 11' Тl60ра13ИМО
нове мученике и великомученикс 11 <1 1 0 ' 0 11 , )(1 1 1 l) '01 30 " С пре-
• • • •
пустимо ма коме, ма када и м а 110 КОЈ У 1( ' 11 , 'IYIMO .I0IlI.ll:)(II OM како

страшно звучи Кнежева кл етва :

"Ко ј е Г' рБ ИI 11 " pll ' Ј 01'" ')())\(\ ,
И од С Р" С I С 1pll ll 11 1OJ I '11 ;1,
А 11 )\ )111'0 11 :.1 юј 11<1 К() '0 110 :
" С II М lЮ 0 ) ( " Щ ' I 11 О PO)l<1,
11 Н м YIIII«)I'<I , 1111 ) (l: l юј ~l''' ОПI!
())( РУК' м у IIHllITa II C 1 О) (И Ј IO ,

-25-
 Рујно вино, И пшеница бела!
Рђом кап' о, док му је колена!"
(Мусuћ Стеван, ст. 21-28)

Злочин је, велики и неопростив, допустити силовање мало­

летне деце, девојака и жена на Косову и Метохији, под сулудим
изговором да су наша деца и жене у Београду и на другим местима
безбедна. Силовање само једног детета на Косову јесте и наше
силовање. Битка за Косово води се на Косову, али и свуда где Срба
• •
има, Јер Је косовско страдање нашег народа само увертира у његово

страдање у Србији. Косово је само предигра мрачне игре паклених

сила, спољних и унутрашњих, око Србије и Срба.
Кад би жртве на Косову биле припадници било ког другог
народа, таква би недела за нас била злочини и Срби би их
осудили. Криминал је, наш и туђи, допустити на Косову убијаље
људи и стоке, обесвећивање богомоља, преоравање гробаља и о
томе ћутати под срамним и кукавним изговором да нам је потребан
мир у кући. Мир нам је потребан, то је свима јасно, али не мир по
сваку цену, поготову не по тако нечасну, нељудску и неморалну

цену, какав нам завереници желе да наметну.

Закључак

Зар нисмо, следујући наше косовско опредељење и небеску

припадност, баш на Косову казали 1389. године: "Бољи нам је
подвиг смрти, неголи стидан и сраман живот"? Зар нисмо и
1914. године поновили те речи: "Боље је храбро умрети, него сра­
мно :живети"? Зар нисмо и 1941. године смело скандирали: "Боље
гроб него роб!"? Зато и сада, у континуитету наше историје и
• •
косовског завета, ПОРУЧУЈемо свима наIIIИМ неПрИЈатељима:

"Главу дамо, Косово не дамо!"

И ми смо семе и потомци косовских мученика. И нас до сржи душе
б оли страдање нашег народа на Косову, било да то јавно кажемо

-26-
или да то ћутке подносимо , К осово lIије И'3 I 'уБЉС II О за нас већ смо
ми били изгубљени з а ње га П ОСЈ ' р ат,", 11
0110 ЖСЈ I И ) Щ lI ас lI ађе и да
нас пробуди из духовног дремеж а 11 м 1,IJII IOI' rасула, Косово и
трагедија Срба на њему буде Србе и CB(1 I(OI' Ј Џ IIIiI II X I3С в иш е и више
осв ешћује,
Нека Европа уреди стање у с ' nј ој 1 111I 11 РС IIIИ питаље
љ удских права својих злочин а ц а кој ' 11;1'1'[1, IVI '111 ~' I(ЮКl ьава, да би
онда и нама могла држати при д и к ,! 110, м " 11 '11 'МО)«' II Ш I ИМО фитиљ
поред бурета барута нити да ) ~ОЈ IИI I~I М() )1. ' 11 :1 1\(\'1ру lI ' III1И Х м еђ усо­
бних трвењ а и п одоз ре llЈ'l, МII "11 'Ј ' ј ем() 11 (1 11 [1111 ' MJla l)e п оли­
тичаре н а чиј 'О1. ј е IIJlcllH II Ш IO 11 'JIIII (1 \ )Р '[\'1' О) ~ I '() I IO РI IOСТ И И стра-
,

IIIНИХ гр еш а ка )1111111 ' OIOIlГl 't\J l l' 11 )[IX' " ' ) III Ю 1 11 " ' I ' И.l , )Щ с м огну
снаге да РС IIJ С 11 '1111 ' 111 ) ) Ј I 'м " )\: 1 11\ )[\ 1\) 111 . (' 11 ) II м а )Џ.I ста н у на
своје ноге , [11 Н ' 11 ''1'11 '110 ) џ ' 011 '[\'1\)\ 111 ' l' IР( Џ I,I III , ' С р )' 1 ,«~j ' је I lOчело
1941, године и Kqj ' j 0 1l1 1\ '1 IlIl ј' 1111 т 111110,
Верујемо да су 11 01111 1\ 1\' 11111 :11 \(11111 11 P~ ' 'JIII II 0) ~ У" ' Иlщј см косо­
вског завета HalllCl' 1I(11)())\l 1 11 MOplllI IIl 1\ 11 " '1 'Ј I " II () 1ој И Мi:I ј с "боље
изгубити главу н еп) ' I\( ~j () I Р '11111111 )1 , 111 ", )y) ~ 1".1ЩI ј е ,, 'Il': М ШЪС ICО
за малена цаР СПIQ, '1 11 ,() T I\\) )1 11" 11 ) Џ II I '1(1 ", Il e може бити
Срба, а да не б у) ~ 1 0'0 1\0, 1111 111 МО 1 '( III TII КО '0 11:1, 11 ла II С буде
Срба,јерје Косово С р >llj ll.

заборављено Име мој М ђу људима

Некада су сс Ј ' 11Р 'jll II : II I 11 Ј IO I' 'ком POll CTl3y '1~I Р И I ~аJlИ : "Ако
заборавим тебе Јер ! ('lI ' I/ IfII(', II/ 'Щ/ ме заБОРШJlJ д сница
моја "(Псал, 137, ), ' ~II ; \ M() ) " .1 ' lIр :ј" IIИ СУ або раВ II Ј IИ .l е русалим ,
нити их је И З)('\Ј I(\ M IIIIIIII ~lI 1I.II , О llа, У име с вој е, в ' руј см и У име
већине Ср ба, и.l" " ) (illIlI ' ' 1\ " I() IIO зарич ем и заве1 ујсМ' Ако
заборавим теб ', Ј ) '()ЈЈ(), [Ј е}:Ј /11С Ј 'ослод Бог забораВJI "у земљи
туђој" и неЈ(а f1 ,'J) jJIIJII' lI /111С моје из Књиге Живота; нека ме
заборави деCI-ЈIl1([Ј '/iш;il. ј () 'ЈЈ(Ј,Цс!

9 из књиге " llpOI Ј I СТСТ IЮ ЗЈЮ ЧИll а ца - 3авештање Србско м народу",

Београд 200 5.

-27-
 Ако н будем о Теби сањао и живот свој за Тебе заложио, нека
м . 'щбораве сви мученички и свети преци наIIIИ, нека ме избришу из
Ј lИllтиха постојећих сви млађи нараштаји наши!
Косово! Косово! Ти си наша рана најљућа; видаћемо се међу­
I
<.:обно : ти лечи Hallle ране, ми ћемо потом твоје! Ти ћеш нас будити I

и окрепљивати, ми ћемо о теби мислити! Видећемо се, макар у

следећој декади загрљени у животу или у смрти ! Не може бити нас,
а да ти, срце наше духовности и културе, вековно наше ОГЊИТIIте и

пребивалиште, не будеш наше! Нити може бити Косова, а да не буде

Срба на Косову! Ако не буде Космет српски, онда неће бити ни
Срба на Космету. Кунем се да знам, да не може да буде Космета, а
да на њему не буде Срба; нити да буде Срба уопште, а да Космет
није њихов!

Садржај:
1. уВод ............................. .. .......... ........... ......... ........ ................ 1
2. Између царства земаљског и царства небеског ............... 2
3. Косовска битка ............................................ .. .................... .4
4. Царство небеско .................................. .............................. 5
s. Косовски заВеТ .................................................................... 6
6. Косово као српски бастион .......................... ......... ....... .... 8
7. Срби ће бранити Косово .................................................. .9
8. Делегација европског парламента на Косову ................ ! О
9. Срби су жртва шире завере ............................................. ] 2
10. Познате су нам намере око Косова .. .... ............... ........... 13
11. Шта хоће Европа од нас? .. ........................ ..................... 15
12. Србиј а у збегу .. '."............................................................. 17
13. Главу дамо Косово не дамо ........................................... 19
14. Светиња се милом не отима .......................................... 21
15. Истанчано осећање за слободу ..................................... 24
16. Срби су забринути због Косова .................................... 25
17 . Закључак ........... О' 0 О' О'
•••••• •••••••••• ••••••••••••••• 0 26
••••• • • •••• ••••• ••••• •

18. Ако заборавим тебе, Косово ........ ... ..................... .......... 27

-28-
 -
,

• ,
,

• ј

.. 11 1j!O) \II (1)1,Ylll iJ тражилаје и нашла узроке пораза дал е к о

IIp ' \1 11 (\ 1 I (\ 'OI\CKOI' уторка, Изреклаје:

I k J1И ка 'ЈЈ И , проклете им душе ,

,
1I0l ',п иш е ВЈеру и поштење ,

у )l~ Ч МIl) У своме осилише

11 ;1 1 ()1I ) има у храм улажише

11 lIаф о ру ко пљем дохватише. "

Св. J-liП(Q.JIэј )/("." "

 •

.• •
", ••
•
,
•
""
, •

, , •
" О'